Ponekad ti\u0161ina ne dolazi iz spoljnog mira \u2013 ve\u0107 iznutra. Nije stvar mesta, niti ljudi oko tebe. Nije ni do\u010dek sam po sebi. To je onaj trenutak, negde pred pono\u0107, kad oseti\u0161 kako ti um staje. Kako telo vi\u0161e ne juri. Kako ne mora\u0161 da izgovara\u0161, obja\u0161njava\u0161, planira\u0161.<\/p>\n
Samo di\u0161e\u0161.<\/p>\n
I tada shvati\u0161: \u010ditave godine si poku\u0161avao da se \u010duje\u0161, ali te je stalno ne\u0161to nadglasavalo. Obaveze. Zabrinutosti. \u017delje. Dru\u0161tvene mre\u017ee. Tu\u0111i glasovi.<\/p>\n
A sada \u2013 tu, na pragu jo\u0161 jedne godine \u2013 ti\u0161ina ti vrati sopstveni glas.<\/p>\n
Mo\u017eda nisi na najrasko\u0161nijem mestu. Mo\u017eda nisi me\u0111u hiljadama ljudi. Mo\u017eda sedi\u0161 sam, uz \u010daj, u sobi u kojoj svetlo dolazi iz jedne sve\u0107e.<\/p>\n
I mo\u017eda, ba\u0161 tada, oseti\u0161 vi\u0161e nego ikad.<\/p>\n
Jer ponekad nije potrebno ni\u0161ta vi\u0161e od toga da ne mora\u0161 da se pravi\u0161. Da ne mora\u0161 da se smeje\u0161 kad ti se pla\u010de. Da ne mora\u0161 da odgovori\u0161 kada te neko pita: \u201c\u0160ta planira\u0161 za slede\u0107u godinu?\u201d<\/p>\n
Mo\u017eda ne planira\u0161 ni\u0161ta. Mo\u017eda samo \u017eeli\u0161 da oseti\u0161 sebe \u2013 posle dugo vremena.<\/p>\n
I to je sasvim dovoljno.<\/p>\n
Navikli smo da ti\u0161inu izbegavamo. Da je zamenimo zvukom, muzikom, govorom. Ali istina je da ti\u0161ina nije prazna. Samo \u0161to odgovori u njoj dolaze sporije. Ne name\u0107u se. Ne vi\u010du. \u0160apu\u0107u.<\/p>\n
I kad se zaustavi\u0161, kad ne mora\u0161 vi\u0161e ni\u0161ta da postigne\u0161, kad ne mora\u0161 da bude\u0161 bolji \u2013 ti odgovori do\u0111u.<\/p>\n
Mo\u017eda shvati\u0161 da ne mora\u0161 da se menja\u0161. Da nisi zakasnio. Da nisi manje vredan jer si sporije stigao. Mo\u017eda oseti\u0161 zahvalnost prema sebi. Prema svemu \u0161to si izdr\u017eao.<\/p>\n
I mo\u017eda, prvi put, ne po\u017eeli\u0161 da Nova godina bude novi po\u010detak \u2013 ve\u0107 produ\u017eetak prisustva.<\/p>\n
U no\u0107i u kojoj se mnogi pretvaraju, mo\u017eda ti odlu\u010di\u0161 da ne stavi\u0161 nikakvu masku. Da stane\u0161 pred ogledalo \u2013 i pogleda\u0161.<\/p>\n
Mo\u017eda nisi postigao sve \u0161to si \u017eeleo. Mo\u017eda si izgubio ne\u0161to dragoceno. Mo\u017eda jo\u0161 ne zna\u0161 kako da nastavi\u0161. Ali si ovde. I jo\u0161 si ne\u017ean. I jo\u0161 veruje\u0161. I jo\u0161 di\u0161e\u0161.<\/p>\n
U svetu koji vi\u010de, ti si ostao tih. I to je snaga koju ne nosi svako.<\/p>\n
Zato, mo\u017eda Nova godina ne treba da bude veliki prasak. Mo\u017eda treba da bude \u0161apat. Trenutak u kojem, prvi put, vidi\u0161 \u2013 ne ko bi \u017eeleo da bude\u0161, ve\u0107 ko ve\u0107 jesi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ponekad ti\u0161ina ne dolazi iz spoljnog mira \u2013 ve\u0107 iznutra. Nije stvar mesta, niti ljudi oko tebe. Nije ni do\u010dek sam po sebi. To je onaj trenutak, negde pred pono\u0107, kad oseti\u0161 kako ti um staje. Kako telo vi\u0161e ne juri. Kako ne mora\u0161 da izgovara\u0161, obja\u0161njava\u0161, planira\u0161. Samo di\u0161e\u0161. I tada shvati\u0161: \u010ditave godine […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-2776","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-uncategorized"],"yoast_head":"\n