Ne zna\u0161 ta\u010dno kada si poslednji put pevao punim glasom. Ne ono iz kurtoazije, ne ono u prolazu, ve\u0107 ono istinsko, iskreno \u2013 kao kad si bio dete i mislio da svet staje kad zapeva\u0161. Negde usput, me\u0111u rokovnicima, neodlo\u017eivim obavezama, me\u0111u kompromisima i svakodnevnim \u201csna\u0107i \u0107emo se\u201d, to si izgubio. I mo\u017eda nisi ni primetio. Sve dok se jedne ve\u010deri ne zatekne\u0161 u sali punoj ljudi, sa osmehom koji ti se vra\u0107a na lice, i glasom koji ti iz grla izlazi bez stida. A na bini \u2013 Lepa Brena. I ni\u0161ta drugo nije va\u017eno.<\/p>\n
To nije samo koncert. Nije samo nastup. To je povratak.<\/p>\n
Ne zna\u0161 ni kako se desilo, ali te ta muzika vrati. U podrum gde ste kao deca pravili igranke. U kuhinju gde je majka pevala dok je prala sudove. U kola koja su mirisala na more i otvore prozore i sunce kroz vetrobran. Sve to u jednoj strofi. U jednom refrenu. U jednom njenom osmehu.<\/p>\n
To ne mo\u017ee niko drugi.<\/p>\n
Postoji razlika izme\u0111u be\u017eanja u pro\u0161lost i vra\u0107anja sebi. Be\u017eanje boli. Vra\u0107anje le\u010di. Do\u010dek sa Brenom nije beg. On je podsetnik. Ne da bi zaboravio sada\u0161njost, ve\u0107 da bi u njoj prona\u0161ao svoje korenje. Jer mo\u017eda ti je ova godina bila te\u0161ka. Mo\u017eda si u njoj izgubio veru, sigurnost, sebe. I mo\u017eda je ba\u0161 taj refren ono \u0161to si \u010dekao \u2013 kao ruku na ramenu, kao pogled koji ka\u017ee: \u201cJo\u0161 si tu. Nisi se izgubio. Samo si malo za\u0107utao.\u201d<\/p>\n
I kad cela sala zapeva, ne pevamo svi istu stvar. Neko peva za svoju mladost. Neko za ono \u0161to je preboleo. Neko za ono \u0161to jo\u0161 uvek boli. Ali svi, svi pevamo iz istog mesta \u2013 onog gde nismo morali da budemo savr\u0161eni da bismo bili voljeni.<\/p>\n
Brena te ne pita koliko zara\u0111uje\u0161. Ne pita te \u0161ta si postigao ove godine. Samo ti peva. I time ti ka\u017ee sve \u0161to ti treba.<\/p>\n
Svake godine se pojavljuju nova imena, nova lica, novi trendovi. I svi \u017eele da te impresioniraju. Ali ono \u0161to nas najdublje dodirne nije novo. To je ono \u0161to smo ve\u0107 nekad osetili, \u0161to nosimo u sebi, ali smo zaboravili da je tamo. To je Lepa Brena.<\/p>\n
Njene pesme su mo\u017eda stare, ali nisu izbledela se\u0107anja \u2013 ve\u0107 \u017eive emocije. Zato kad ona stane na binu, ne treba joj mnogo. Jedna re\u010d, jedan pogled i cela sala se u\u0107uti, jer znamo da sledi ne\u0161to poznato, a uvek sve\u017ee. I u tom trenutku, prestaje\u0161 da bude\u0161 publika. Postaje\u0161 deo tog glasa, deo tog se\u0107anja, deo te ve\u010deri koja ne tra\u017ei ni\u0161ta osim prisustva.<\/p>\n
Mo\u017eda te neko pita: \u201cZar opet ide\u0161 na Brenu?\u201d A ti se samo nasmeje\u0161. Jer zna\u0161 da to nije \u201copet\u201d. To je kao prvi put. Svaki put.<\/p>\n
Mo\u017eda si do\u0161ao sa partnerom. Mo\u017eda sa dru\u0161tvom iz mladosti. Mo\u017eda sam. Mo\u017eda si pro\u0161ao te\u017eak put do tog stola. Mo\u017eda si jedva skupio snagu da iza\u0111e\u0161 iz ku\u0107e. Ali si do\u0161ao. I u toj ve\u010deri, mo\u017eda prvi put posle dugo vremena, nisi glumio. Nisi se smejao zbog dru\u0161tva. Nisi pevao jer je red. Nego jer si to ti. Onaj pravi ti. I to si prona\u0161ao uz njenu pesmu.<\/p>\n
Neko \u0107e re\u0107i da je to samo koncert. Samo jedan u nizu. Ali ti zna\u0161 da to nije ta no\u0107. To je ona no\u0107 u kojoj si se setio da postoji\u0161. I da vredi\u0161. I da ume\u0161 da voli\u0161. I da ne mora\u0161 vi\u0161e ni\u0161ta da popravlja\u0161.<\/p>\n
Zato si tu. Zato dolazi\u0161. I zato \u0107e\u0161 opet.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ne zna\u0161 ta\u010dno kada si poslednji put pevao punim glasom. Ne ono iz kurtoazije, ne ono u prolazu, ve\u0107 ono istinsko, iskreno \u2013 kao kad si bio dete i mislio da svet staje kad zapeva\u0161. Negde usput, me\u0111u rokovnicima, neodlo\u017eivim obavezama, me\u0111u kompromisima i svakodnevnim \u201csna\u0107i \u0107emo se\u201d, to si izgubio. I mo\u017eda nisi ni […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-2797","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-uncategorized"],"yoast_head":"\n